Када се појачава слаб сигнал, обично је потребно минимизирати електрични шум, посебно током прве фазе појачања. Као дисипативни елементи, чак и идеални отпорници природно производе буку на својим терминалима која насумично флуктуира. Јохнсонова бука резултат је промене температуре отпорника, који је основни извор буке отпорника и може се предвидети теоремом о расипању таласа. Коришћење веће вредности отпора произвешће већи напонски шум, док ће мања вредност отпора произвести већу струјну буку на датој температури.
Термички шум стварног отпорника може бити већи него што је теоретски предвиђено, а повећање обично зависи од фреквенције. Прекомерна бука стварног отпорника примећује се само када кроз њега тече струја.Наводи се у μВ / В / ДЕКАДА -μВ јединица по волту буке примењене на отпорник на фреквенцији десет пута већој. Фреквенција се мери у дБ, тако да ће отпорник са индексом буке од 0 дБ показивати вишак шума од 1 μВ (средњи квадрат) по напону на отпорнику за сваку фреквенцију деценије. Стога је прекомерна бука пример шума 1 / ф. Комбиновани отпорници на филму и угљенику производе више буке на ниским фреквенцијама од других врста отпорника, а жичани намотани и филмски отпорници обично се користе за боље карактеристике буке. Композитни отпорници од угљеника имају индекс буке од 0дБ, док отпорници на фолији могу имати индекс буке од -40дБ, а обично лутајући шум фолијских отпорника није значајан. Танкослојни површински отпорници углавном имају нижу буку и бољу топлотну стабилност од дебљих филмских отпорника за површинску монтажу.
Термичка бука отпорника такође зависи од величине; генерално, како се физичка величина отпорника повећава (или се паралелно користи више отпорника), вишак шума се смањује како се независни таласни отпор мањих делова изравнава.